Dok čekam recept za pastrami (ako ne znate što je to - saznat ćete), svog istarskog kolege po gurmanluku i čovjeka koji je sudjelovao u Majinom i mojem doručkovanju raznoraznih vina na imanju obitelji Cossetto (o tome ćete čitati u daanima najavljivanoj reportaži iz Istre), ležim u krevetu i pušem nos - u rolu wc papira.

Nimalo chic, ali potpuno životno :). Pored mene je čo'ek u malo gorem stanju, jer ima temperaturu. Pretpostavljam da nismo jedini u ovome gradu i državici koji trenutno ne možemo disat' i dajemo na češnjak.

Nit' je češnjak mlad (osim na ovoj fotki), nit' je guzni papir chic maramica ;)

Elem, gledam ja tako, iz kreveta, njegovu policu na zidu, urešenu kao da je Kineska Nova godina i mislim: Ajme što je dobra! I jeftina! Napravljena je od grede pronađene u vrtnoj šupi koju je dragi, u ovom tekstu zvan čo'ek, izbrusio na Tavanu
i prišerafio pa ondak i na zid.

U zid zato što je za ovakav komad drveta važno imati velike i debele šerafe koji su ujedno i nosači cijele konstrukcije. Ipak se radi o gredi!

I to od nesumljivo pravog drveta. Vidi se po rupcama slijeva mada u njima više nitko ne stanuje ;)

I tako ja mislim i gledam i odlučim da ću na prazan zid ispred kreveta (ovaj s gredom se nalazi bočno) staviti police ptice nalik na one s naslovne fotografije.

Polica greda je njegova i zove je Zen polica, što znači da mi je zabranjeno po njoj stavljati kojekakve - detalje. Osim kad je čo'ek bolestan pa ne može skinuti kineske lampione i zlatnu mačku koju sam nakalemila e da bi nam sve skupa donijelo dobroga zdravlja i sreće budući se spremamo u Stuttgart za koji dan. U višednevnu posjetu prijateljima Korini i Konradu.

Moje police ptice bile bi sve samo ne - Zen. I bit će uskoro - ako me zdravlje i sreća posluži.

Do tada ću si utvarati da je biti bolestan jako chic pa se i za tu priliku mogu nabaviti korisne, a opet lijepe stvari koje je na svom blogu Design is mine odabrala stanovita - blogerica.

Neka vam posluže za inspiraciju ... Apćiha!